Šibenski leksikon: Neki bružaju školu, a neki bubaju pa ne znaju ni bumbetu prominit kad miga

Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Brukva – čaval

Bruškin – četka (za postole, za veštit, za prati robu na dasku, za barku)

Bruštulin – za peći sirovu kafu, ručkon se vrti povr lagane vatre na kominu

Bružati skulu – picati, pobići s nastave

Bubati – učiti bez pameti

Bubica – okruglasto, manje pecivo, za umetniti teke sira i pršuta; najdraže su bile dici, za u  školu

Bubja – gruda ka šaka; reče se bubja pure oli bubja pirinča

Bubniti – udriti koga, u slipo oko oli drito u štumak, oli u bubrige

Buće – balote, drvene, za uvaljati oli tući ispod ruke, oli pravo, pa izbiti je i da njijova odleti, a naša da ostane na mistu, ciko uz bulina; vanzzoga je balota koja je priskočila gredu oli zidić, šta označije dokle je teren na kojen se igra

Buganci – ozebline na rukama i nogama

Bukalin – vrčina

Bukara – e, lipo li je iz nje piti, Gospe moja

Buklija – cilindrična posuda, u kojoj su sve do početka 1970-ih mlikarice iz Dubrave i Bilica  u grad na magarcima donosile mliko, puno šušta i gušta, masti i skorupa; mliko se moralo  kuvati, pa je koji put znalo i prići, i zagoriti (ako bi se domaćica načas makla štoko drugo  raditi, oli ako bi se zaćakulala)

Bumbak – prema grč. bambakion, pamuk

Bumbati – suvi kru u biloj kavi

Bumbeta – žarulja, svića; kad jeslabo zavidana oli kad je pri kraju, onda miga

Bumbuć – koji kvasi grlo od uranka do ponoća, koji bumbi

Bunari – prama turskon (a naški je, od tal., gusterna, oli od hrv. zdenac): glavni izvori vode za Varošane i Škopinčane u 17., 18., 19. pa i početkom 20. stolića, nalazili su se na istočnom  početku Težačke ulice; govorilo se (sve do prija malo vrimena): iđen na Bunare